Историја и порекло имена Владичин Хан

ВЛАДИЧИН ХАН – ИСТОРИЈА И ПОРЕКЛО ИМЕНА

Владичин Хан је младо насеље које је почело да се развија од једне усамљене куће и сматра се да је настало у 19. веку. По предању, усамљену кућу хан, покрај Јужне Мораве у атару села Калиманца на топониму званом Рудеж половином 19. века, подигао је Стефан Стефанопулос Грк, родоначелник рода Љотића, чији потомци и данас живе у Владичином Хану, Прекодолцу и Житорађу (Дина, Аризан и Таша). Стефан, касније Стефан Стефановић пореклом је из Јањине у Грчкој, где је био познати хајдук тј. борац за национално ослобођење и независност. Доласком на ово подручје одао се трговини, затим сазидао хан, којег је касније продао скопском митрополиту Пајсију, који га је реновирао и проширио. После завршене реконструкције и адаптације хан је добио име по црквеној титули новог власника. Ова купопродаја хана одиграла се око 1870.г. Хан су у почетку звали Владикин Хан, касније Владичкијан, односно Владичин Хан, тј. онако како је коме одговарало по призренском-јужноморавском говору.
Провођењем Мидхад-пашиног друма Грделичком клисуром, калиманско ханиште добија већи значај за саобраћај што архиепископ, а затим митрополит скопски Пајсије одмах уочава. Он је шездесетих година 19. века (пре 1868.г.) купио једну од бољих кафана и вероватно доградњом начинио велики друмски хан. Овај хан предузимљивог владике, практично се сматра ембрионом доцнијег варошког насеља и његовог имена. Он није служио само као одмаралиште и коначиште већ се у њему и трговало. Ту су се становници околних села снабдевали трговачком робом. Неки од ових становника су поред пута и хана изградили мање зграде које су служиле за становање, а и као занатске радње. Ови насељеници су новообразовано насеље по хану владике Пајсија назвали Владичин Хан.
Спровођењем железнице почеле су да се отварају трговинске и занатске радње, установљен је стални седмични пијачни дан и отпочео је општи економски напредак насеља. После изградње гвозденог моста на реци Јужна Морава (1910.г.), успостављена је јача веза са долином Врле реке на истоку, те се варошица почела ширити и десно од Мораве. Проглашавањем насеља за варошицу, законом је предвиђено да се сачини регулациони и нивелациони план. Тако је Хан проглашен за варошицу 25. јуна 1921. г.
Од свог постанка па све до доношења урбанистичког генералног плана 1956.г., Владичин Хан је имао физиономију најпре друмског-сеоског насеља, а потом друмске паланке моравског типа. У другој половини 19. века назив места није одговарао становништву Владичиног Хана и тражили су, како становници тако и руководећи људи Калиманске општине, да се име насеља промени. На збору у Калиманској општини предлог је дат да Владичин Хан добије име Душановац. Захтев са збора становника и општине упућен је начелнику среза Врање, министру унутрашњег дела и другима. Међутим, Министарство унутрашњег дела није се сложило да се промени име Владичиног Хана у Душановац па је тај први назив Владичин Хан остао све до данас.